Onlajn konverzacija na srpskom

Ako srpski učite izvan Srbije, sagovornika verovatno imate, i to je ono što zbunjuje. Ima ih u kući: partner, rodbina, deca, prijatelji koji dolaze na ručak. Problem nije što nemate s kim, nego što vas ti ljudi već razumeju. Godinama slušaju baš vaš srpski, sa vašim greškama i vašim zaobilaženjima, i mozak im to ispravi pre nego što iko primeti. Vi kažete pola rečenice, oni dovrše ostatak u glavi, razgovor teče i niko ne oseti da nešto nije bilo tačno. Posledica se vidi tek kad izađete iz tog kruga. Ljudi koji kod kuće govore tečno dođu u Beograd ili Novi Sad i zaglave se u pekari, ne zato što su zaboravili reči, nego zato što prodavačica nije provela deset godina navikavajući se na njih. To nije nazadovanje. To je prvi tačan test. Zato ovde tražite nekoga ko na vas nije navikao. Profesor koji vas čuje prvi put čuje i sve ono što vaša porodica više ne čuje, i u tome je cela vrednost tog sata. Vremenom se i on navikne, pa vredi s vremena na vreme uzeti jedan jedini čas kod nekog drugog, samo da proverite šta se u međuvremenu ušuškalo. Preko videa ovo ima smisla iz prostog razloga: čovek koji na vas nije navikao mora da bude stranac, a u vašem gradu svi koji govore srpski verovatno su vaša rodbina i njihovi poznanici. Profesor koji sedi u Srbiji nije u tom krugu i nema razloga da vam olakšava. Uz to govori onako kako se tamo govori sada, a ne onako kako se govorilo kad je vaša porodica otišla. Na besplatnom prvom času nemojte pričati o sebi. To ste ispričali sto puta i ide vam glatko. Tražite da vam postavi pitanje o nečemu o čemu nikada niste govorili na srpskom, pa slušajte koliko vam treba da krenete. Ta pauza je ono što plaćate da nestane.