Gramatika engleskog, časovi u Beogradu

Kad se traži neko za engleski, prvi poriv je izvorni govornik. Za razgovor je to tačno. Za gramatiku je obično pogrešno, i vredi razumeti zašto pre nego što platite mesec dana. Čovek kome je engleski maternji zna šta je pravilno, ali vrlo često ne zna da kaže zašto, jer to nikada nije morao da nauči. Nikada nije ni pogrešio na način na koji vi grešite, pa kad mu kažete rečenicu koja vama zvuči logično, on čuje da nešto ne valja i tu se njegovo objašnjenje završi. Onaj ko je engleski učio kao drugi jezik prešao je taj put svesno i pamti prelaz. Nije samo gledao tuđe greške, nego je pravio vaše, i zna koje pravilo je njemu lično prestalo da bude teorija. To je druga vrsta znanja od one koju ima neko ko je jezik dobio bez učenja, i za gramatiku vredi više. U Beogradu ovaj izbor zaista postoji, i to je ono što grad menja. U manjem mestu uzmete onog ko drži engleski i time se spisak završava. Ovde ima dovoljno i jednih i drugih da birate baš po ovome, i da sednete s tim čovekom u istoj sobi umesto da pristanete na prvog slobodnog. Obrnuto važi čim pređete na govor. Za izgovor, za ritam rečenice i za ono što se iz pravila ne da naučiti, izvorni govornik je bolji i tu nema spora. Zato dosta ljudi to dvoje razdvoji: gramatiku uči s jednim čovekom, a govor vežba s drugim ili van časova uopšte. Na besplatnom prvom času pitajte nešto što se ne može odglumiti: neka vam objasni razliku koju stalno grešite, i to bez primera iz udžbenika, na vašoj rečenici. Ako odgovor bude da se tako prosto kaže, to je tačno, ali vam ne pomaže. Ako krene od toga šta naš jezik na tom mestu radi drugačije, našli ste čoveka.