Konverzacijski španski, časovi govora

Ljudi koji traže konverzacijski španski retko kreću od nule. Najčešće su stigli dovde preko uva: muzika, serije, partnerova porodica, godina dana negde. Razumeju gotovo sve, snalaze se u prodavnici i u kafani, i upravo tu su stali. Razlog je neprijatno jednostavan. Kad vas sagovornik razume, niko vam ne prekida rečenicu da kaže da je glagol pogrešan. Greška koja ne smeta u razumevanju nikada se ne čuje kao greška, pa se ponovi hiljadu puta i na kraju se skameni. Zato razgovor s prijateljem ili sa svekrvom ne pomera nivo, ma koliko ga bilo. To menja čemu služi plaćeni čas. Ne treba vam neko ko će vas pustiti da pričate, to već imate besplatno. Treba vam neko ko će vas zaustaviti usred rečenice, na istom mestu, deseti put, dok se ne promeni. To je posao koji prijatelj neće da radi jer je neučtivo, a vi ga za to i plaćate. Za taj posao čas uživo ima jednu stvarnu prednost. Prekidanje preko ekrana uvek kasni pola sekunde i ispadne grubo, pa i dobri profesori odustanu i sačekaju kraj misli. Za istim stolom se prekida pogledom i jednom rečju, u trenutku kad je greška izgovorena, a to je jedini trenutak kad se nešto i zapamti. Pošteno je reći i kad vam ovo ne treba. Ako još niste na toj ravni, ako pratite tek uz napor, sati razgovora su preuranjeni i skupi. Tada više daje slušanje na punoj brzini, svakog dana, bez titla na svom jeziku, i to vas ne košta ništa. Na besplatnom prvom času recite otvoreno da želite da vas prekidaju. Ako profesor ceo čas klima glavom i hvali vas, dobili ste prijatan sat i ništa više.