Matematika za prijemni ispit

Matematika na prijemnom radi po drugačijim pravilima od matematike u školi, i ko to ne prihvati na vreme, uči pogrešnu stvar. Skup zadataka je zatvoren: fakultet ima svoju zbirku, tipovi se iz nje ponavljaju godinama, i na ispitu se pojavljuje ono što ste već videli, samo s drugim brojevima. Zato je ovde posao pre svega u količini. Nije neobično da đak koji stvarno prođe kroz nekoliko stotina zadataka do juna izlazi mirno, dok onaj koji je sve razumeo a rešavao malo ostaje bez vremena na trećem zadatku. Vreme je drugi deo priče i obično neprijatan. Na ispitu imate nekoliko minuta po zadatku, pa rešenje koje ste našli za petnaest minuta praktično ne važi. Brzina se ne dobija tako što se trudite da radite brže, nego tako što vam tip zadatka postane prepoznatljiv iz prve rečenice i više ne razmišljate odakle se počinje. To je ista promena kroz koju prođe svako ko je učio tablicu množenja. Kad birate profesora, pitajte ga koliko zadataka očekuje da uradite nedeljno i šta radi kad zapnete. Ako nema broj u glavi, verovatno drugu vrstu časova drži. Prvi čas je besplatan, pa ponesite zbirku tog fakulteta i rešavajte na vreme, sa satom.