Srpski za malu maturu, časovi za osmake

Ovu stranu verovatno čita tvoj roditelj, ali ovaj tekst je za tebe, jer ti sediš na tim časovima. Prva stvar koju treba da znaš: prvi čas je besplatan i on nije formalnost nego tvoja provera. Ako posle njega osetiš da ne možeš da kažeš ovom čoveku da ne razumeš, reci to kod kuće i tražite nekog drugog. Niko ne gubi ništa, a godina s profesorom pred kojim ćutiš je bacanje i tvog vremena i tuđih para. Druga stvar, koju odrasli retko izgovore: najkorisniji profesor nije onaj koji zna najviše, nego onaj pred kojim smeš da kažeš da ti nešto nije jasno bez da napravi facu. Iz srpskog to posebno važi, jer ovde nema zadataka koji se reše ili ne reše, nego tumačenja koja treba naglas izgovoriti i odbraniti, a to niko ne radi pred nekim koga se stidi. Treće, i time zapravo možeš da udvostručiš korist od časa: pre svakog termina zapiši dve konkretne stvari koje nisi umeo. Ne cele teme, nego dva mesta gde si stao. Čas koji počinje tvojim pitanjem uvek vredi više od časa na kojem profesor pogodi šta bi ti moglo trebati. I ako ti nije jasno čemu sve to, pošteno je reći i to: ne moraju svi na časove, mnogi prođu dobro bez njih. Ali ako ideš, idi kao neko ko bira, a ne kao neko koga su doveli.