Profesori fizike u Srbiji

Postoji jedan tih razlog zbog kog fizika mnogoj deci ostane nerazumljiva, a nema veze sa sposobnošću. U dobrom delu škola ogledi se izvode retko ili nikako, jer nema opreme, nema vremena ili nema ko da ih postavi. Gradivo se onda preda kao niz formula i definicija, i đak ih uredno nauči napamet. Zna da zapiše zakon, a ne ume da kaže šta se tačno dešava. To izdrži nekoliko kontrolnih, pa se raspadne čim zadatak opiše situaciju koju nikada nije video. Pre nego što bilo koga platite, vredi znati da za sam prizor ne morate nikoga. Snimaka ogleda na internetu ima koliko hoćete, besplatnih i boljih od svega što se može izvesti u učionici, i ako je jedina rupa to što dete nikada nije videlo kako se nešto ponaša, veče s dobro izabranim snimcima može biti dovoljno. Ono što snimak ne može jeste da vas pusti da pogrešite. Fizika se ne popravlja gledanjem nego predviđanjem: neko vas pita šta će se desiti ako se kolica puste niz strmu ravan, vi kažete svoje, pa se to uradi na stolu i ispadne drugačije. Taj trenutak u kome se vaše očekivanje sudari sa onim što se stvarno desilo jeste ceo posao, i on ne postoji dok gledate nekoga ko unapred zna odgovor. Zato ovde ima smisla čas u živo, a potrebno je malo: kolica, konac, magnet, čaša vode, i neko ko će pitati pre nego što pokaže. U Srbiji profesora fizike ima znatno manje nego profesora matematike ili engleskog, i to se oseti čim se izađe iz Beograda i Novog Sada. Ovde ih ima iz cele zemlje, iz Niša, Kragujevca, Subotice i manjih mesta, ali budite spremni da u vašem gradu ne bude izbora nego jedan čovek. Ako ga nema, poziv preko videa rešava gradivo, samo ne rešava ovo o čemu je gore reč. Kad birate, pitajte ga šta donosi na čas. Onaj ko radi ovako ima torbu sa sitnicama i odmah zna šta bi pokazao za temu koja vam zadaje muku, a onaj ko odgovori da ima zbirku i tablu nudi upravo ono što u školi već nije upalilo. Prvi čas je obično besplatan, pa ga potrošite na najgoru temu, a ne na uvod.