Srpski za malu maturu preko poziva

Budimo pošteni o tome kome je ovo zaista potrebno. Ako vaše dete uči po programu na srpskom i u vašem mestu ima kome da se ode, poziv je pogodnost, a ne prednost. Ušteda je u putovanju, posao je isti, i birate po istim stvarima po kojima biste birali i za čas u živo. Postoji, međutim, grupa dece u Srbiji kojoj poziv nije pogodnost nego jedini praktičan put. To su osmaci koji se školuju na jeziku nacionalne manjine, na mađarskom, albanskom, bosanskom, slovačkom ili rumunskom, a srpski uče i polažu kao nematernji. Njima ne treba profesor književnosti naviknut na decu kojoj je srpski maternji, nego neko ko srpski predaje kao drugi jezik, i to četrnaestogodišnjaku pred ispitom. To su dva različita posla, a takav čovek gotovo sigurno nije u vašem gradu. Preko poziva ga ima. Razlika se vidi već na prvom času. Ko radi s decom kojoj srpski nije maternji, ne kreće od pretpostavke da dete jezik već nosi u glavi. Ne očekuje da će primer biti jasan iz konteksta, proverava da li je reč uopšte poznata pre nego što je upotrebi u zadatku, i zna koji su delovi našeg jezika stranom uhu zaista teški, a koji samo izgledaju tako. Šta se tačno od vašeg deteta traži i po kom programu polaže, proverite za njegovu generaciju i njegovu školu, jer se razlikuje. Ako je vašem detetu srpski maternji, ovo nije čovek koga tražite. Tada je posao drugačiji i obično uži, a ko god ga radi, radi ga jednako dobro preko ekrana ili u istoj sobi. Nemojte plaćati specijalnost koja vam ne treba. Na besplatnom prvom času tražite jedno: neka dete rešava, a profesor neka sluša i zapisuje šta nije razumelo od samog zadatka, a ne od gradiva. Kod dece koja uče nematernji jezik najviše poena odnese nerazumevanje pitanja, a ne nepoznavanje odgovora. Ko vam posle časa kaže tri takve reči, zna ovaj posao.