Onlajn časovi srpskog i književnosti za srednjoškolce u Srbiji

Književnost se u srednjoj školi ne uči slušanjem, nego tako što svoje čitanje izgovorite naglas i pustite nekoga da ga obori. Zbog toga je važno ko je taj neko. U školi je to nastavnik koji vas na kraju i ocenjuje, pa se đak retko odluči da kaže nešto što se ne slaže s onim što je čuo na času. Razumljivo je, ali se tako uči da se ponavlja tuđe tumačenje, a na pismenom se traži sopstveno. Zato ovde ima smisla neko sa strane. U manjem mestu čovek do kog možete peške često radi u istoj školi ili s istim ljudima, pa donese isto čitanje koje je dete već čulo. Preko videa birate nekoga ko nema nikakve veze s tom školom, kome dete sme da kaže i glupost bez posledica, a koji njemu sme da kaže da teza ne stoji, bez uvijanja. Ako ste izvan Srbije a dete prati naš program, ovo važi dvostruko: profesor je verovatno jedini čovek s kojim će o tim delima uopšte razgovarati. Poštena ograda: ako dete nije pročitalo knjigu, ovo ne rešava ništa. S nekim ko nema sa čime da uđe u raspravu nema rasprave, pa se čas pretvori u prepričavanje. Provera na besplatnom prvom času: uzmite delo koje su u školi već obradili i tražite od profesora da se ne složi sa školskim tumačenjem. Ko to ume i hoće, radi baš ovaj posao. Ko izbegne, verovatno će vam ponoviti čas koji dete i ovako ima.