Konverzacija na engleskom

Engleski je poseban po tome koliko su mu dve polovine razmaknute. Skoro niko ne kreće od nule: godine filmova, tekstova pesama, dokumentacije na poslu i pola interneta već su ušle, pa ljudi razumeju mnogo više nego što misle. A onda ih neko nešto direktno pita i ništa od toga ne izađe. Taj razmak je kod engleskog veći nego kod jezika koji se učio kako treba i nikad nije korišćen, jer je ulaz bio ogroman, a izlaz se nijednom nije tražio. Niko nikad nije morao da odgovori na njemu. Ovi časovi rade na toj polovini koja nedostaje. Pričaš ti, isprva loše, o onome o čemu bi inače pričao, i reči koje su ležale pasivno počnu da izlaze kad zatrebaju. Ljudi se javljaju pred posao gde je engleski uslov, pred put, ili prosto zato što je postalo neprijatno sve razumeti i ništa ne reći. Prvi čas je obično besplatan.